О књизи: 2024 / „Није све оно што мислиш“, рекао је Виктор гласом без даха и пружио руку испред себе. Питам се да ли сви говоре исто у оваквим тренуцима? Намрштила сам се, осетивши како ми се очи замагљују од неконтролисаног тока суза. Одвратно су ми трнули синуси. У грлу ми се створила оштра, притискајућа кнедла. Виктор је журно закопчао мушицу и кренуо ка мени... Појурио сам ка вратима, не видећи ништа испред себе. Као да сам био слеп, што сам и био. Како сам могао бити тако наиван? - Алице! Стани! Потрчао сам уз степенице, бесно бришући шаком очи. Да ли ћу заиста морати да бежим до краја живота? Бежи што брже могу од оних који су требали да ме воле, али су ми само нанели бол.?